A
Aktivizam
Aktivizam je planirano ponašanje da bi se postigli politički ili socijalni ciljevi kroz aktivnosti kakve su: podizanje svesti, vođenje kampanja, proizvodnja i delenje propagandnog materijala, stvaranje koalicija, stvaranje publiciteta kao i preduzimanje različitih akcija u cilju stvaranja socijalnih promena. Rad u zajednici naročito stimuliše razvoj svih oblika aktivizma koji utiču na poboljšanje uslova života, posebno diskriminisanih grupa ili pojedinaca. Da bi aktivizam bio uspešan uslov je samoorganizovanje grupa.
-Aktivista
Aktivista je pojedinac koji se bavi aktivizmom i čije akcije za cilj imaju socijalnu promenu. Veoma često „uloga aktiviste“ znači i odbacivanje objektivnog ili neutralnog stanovišta u cilju preduzimanja akcija u korist pojedinca ili grupe koju zastupa.
Kada je zaštita prava i dobrobit životinja u pitanju, mnogi sebe pogrešno smatraju aktivistima i to donosi više štete nego koristi, a ovo naročito hranitelji životinja. Iako su svakodnevno u „aktivnostima“ brige oko životinja, to zapravo nema veze sa aktivizmom, a kažem da „donosi štete“ jer su ti ljudi obično neinformisani o materiji ili poluinformisani, nemaju prave informacije ili čak ne žele da se informišu, a isto tako ne smeju stvarati publicitet jer imaju iza sebe životinje o kojima brinu. Ovo ne treba shvatiti kao konfrontaciju već kao sugestiju da počnu da se koncentrišu na ono što najbolje rade jer je hraniteljstvo jedan od bitnih segmenata dobrobiti životinja.
-Animal Welfare
Briga za životinje prefiks koji u nazivu nose mnoge organizacije
Aktivista je pojedinac koji se bavi aktivizmom i čije akcije za cilj imaju socijalnu promenu. Veoma često „uloga aktiviste“ znači i odbacivanje objektivnog ili neutralnog stanovišta u cilju preduzimanja akcija u korist pojedinca ili grupe koju zastupa.
Kada je zaštita prava i dobrobit životinja u pitanju, mnogi sebe pogrešno smatraju aktivistima i to donosi više štete nego koristi, a ovo naročito hranitelji životinja. Iako su svakodnevno u „aktivnostima“ brige oko životinja, to zapravo nema veze sa aktivizmom, a kažem da „donosi štete“ jer su ti ljudi obično neinformisani o materiji ili poluinformisani, nemaju prave informacije ili čak ne žele da se informišu, a isto tako ne smeju stvarati publicitet jer imaju iza sebe životinje o kojima brinu. Ovo ne treba shvatiti kao konfrontaciju već kao sugestiju da počnu da se koncentrišu na ono što najbolje rade jer je hraniteljstvo jedan od bitnih segmenata dobrobiti životinja.
-Animal Welfare
Briga za životinje prefiks koji u nazivu nose mnoge organizacije
-Animal liberation(front)
Sloboda za životinje „Animal liberation front“ jedna od najagresivnijih organizacija poznata po svom radikalizmu i akcijama spašavanja koje su često na ivici zakona.
-ARC (Animal Rescue Centar)
Naša NVO (pogledaj pod „Društva za zaštitu životinja“) koja deluje par godina unazad, pod okriljem gospođe Ketrin Lauder supruge kanadskog ambasadora koja je u mnogome olakšala rad ovim mladim devojkama. Arc uglavnom radi na udomljavanju životinja koje su raspoređene po domovima volontera, kao i u rezidenciji kanadskog ambasadora. Od ove godine šire aktivnosti, imaju svoj štand na kojem udomljavaju pse i mačke u Knez Mihajlovoj ulici, u saradnji sa Pet centrom na Novom Beogradu organizuju štandove ispred ove veleprodavnice,a i izložbu za mešance koja je ranije bila organizovana pod okriljem Orke.
-ARKA
Društvo za zaštitu i dobrobit životinja iz Novog Sada jedno od najstarijih u Srbiji , a od 2004. godine osnovana i ARKA BiH sa sedištem u Brčkom. Predsednica Društva Branka Paško, do skoro je PR bila Jelena Tinska. Društvo na Fruškoj Gori pod svojim okriljem ima rehabilitacioni centar za medvede jedini tog tipa u Srbiji u koji se smeštaju medvedi oduzeti od Roma, kao i povređeni medvedi iz divljine, dok u Brčkom ima azil za pse sa kapacitetom od 200 pasa, kao i Info centar pri azilu, čiji je rad trenutno pod kontrolom vlasti Opštinskih Brčko distrikta zbog nepravilnosti u radu, sumnje da je 300.000 km maraka koliko je utrošeno u rad azila, zapravo potrošeno u privatne svrhe.Nažalost, ove sumnje potvrđuje i komisija ( inspekcija) koja je pronašla mrtve pse, uginule od gladi i bačene u kontejnere pored azila!? Gospođa Branka se do sada nije oglasila povodom tužbi, jedino je najavila protivtužbu. Veoma aktivno u prošlosti, u Vojvodini važi za „jedino udruženje“, bar jedino afirmisano, a zaslugom ARKE i ličnim angažovanjem Branke Paško 1979.g. privremeno je zatvorena kafilerija u Ovči, no kasnije društvo prestaje sa većim aktivnostima u Srbiji, orijentiše se na BiH.
-Azil
Sklonište, utočište, prihvatilište za pse i mačke. U Srbiji ima tek nekoliko registrovanih azila za pse i to uglavnom u privatnom vlasništvu, društvenih skoro da i nema, a u Beogradu je pre par meseci postavljen kamen temeljac za izgradnju prvog gradskog azila na SO Čukarica. Azil bi trebao da bude prihvatni , protochni centar za životinje nad kojima bi bila izvršena trijaža, nakon koje bi išle na udomljenje ili bi bile vraćene na prvobitno stanište dok bi samo stare i iznemogle životinje ostajale u azilu. Kod nas se kafilerije pogrešno nazivaju „azilima“ i mnogi ljudi ne znaju da kada pozovu dežurni telefon i prijave povređenog psa taj pas ne ide na lečenje vec pravo u smrt. Isti je slučaj i sa štencima. Za razliku od ovih privatni azili kod nas građeni su ( uglavnom) bez plana i projekta- na mah! Retki su potpuno legalni registrovani azili, a za većinu važi sledeće:
1. Imaju veci broj životinja nego što su predviđeni kapaciteti
2. Protok životinja je ravan nuli, tj životinje se ne udomljavaju
3. Nema nikakvog plana ni kriterijuma po kojima se primaju životinje
4. Retko se i prime nove, uglavnom su to životinje koje su od otvaranja azila tu
5. Teško pronalaze radnu snagu za azil
6. Nema volontera koji bi pomagali oko životinja ili animirali ljude na pomoć azilu.
7. Nema donacija ili tek po neka pojedinačna, uglavnom se izdržavaju iz sopstvenih izvora
8. Životinje su neobeležene , postoji reprodukcija unutar azila
9. Haraju zarazne bolesti kao što su štenećak i mačija kuga
Tek u nekolicini registrovanih azila situacija je malo bolja od gore opisanog, ali drugih i boljih nemamo,a puno je onih koji bi svoju savest da operu smeštanjem životinje u azil i zaboravom!
Registrovani azili (nepotpun spisak) :
– Azil Društva za zaštitu životinja Niš – Jelena Kostić
– Azil „Prijatelj“ Društva „Epar“- Slavice Mazak Bešlić
– Azil „ARKA“ Banoštar , Fruška Gora- Branka Paško „ARKA“
– Azil „Oaza“ Avala – Srećko Radojčić
– Azil „Riska“ Beograd – Zlata Korijenić-„Help Animals“
– Azil „Ðurđevo“ – Monike Brukner u Ðurđevu, Vojvodina
– Azil u Budisavi – Zorica Damjanović – ispred „Inicijative E17“
– Azil „Srećko“ u Negotinu- Slađana Radojčić- „Srecko“
Neki od neregistrovanih azila kojih je daleko veći broj:
– Azil „Respecta“ Društva „Firby“ u Surčhinu – Elena Lenard
– Azil „baka Kaće“ u Ovči po pokroviteljstvom „S.O.S. Animals“ Gorana i Kristine Paskaljević
– Azil „Zoovita“ u Batajnici- Dejan Nikolić Maraton
– Azil na Avali- Rada „Inicijativa E17“
– Azil za mačke „Zenka“- Ljubica Landeka
– Azil u Novoj Pazovi „Kasper“- Pera Ðorđevic
– Azil za mačke „Felix“- Novi Sad Danica M.
primedbe autora:
Situacija u azilima je takva da ih vode osobe registrovane kao „Društva“ i otuda deo haosa u ovoj oblasti aktivizma kod nas i to su „Društva“ sastavljena najčešćce od jednog chlana. Registrovani azili i pored donacija koje dobijaju ipak imaju problem novca, a ovi ostali tek sastavljaju kraj sa krajem sem nekih koji se finansiraju vlastitim sredstvima.Treba izuzeti „Risku“ Zlate Korijenić koja pored svojih sredstava ima stalne donacije od „Zeptera“- Madlen Zepter idr ( ne smem ih „otkrivati“ jer je to najveća tajna), Kao i „Epar“ koji je pod pokroviteljstvom OIPE te ima donacije od Italijana. Svi su oni taoci svojih životinja. Ima i tu onih sa potencijalom kao što su gospoðe Zlata i Slavica koje mnogo pišu, imaju kontakte sa inostranstvom, znaju da rade ono što rade i poznaju materiju, ali ni one ne mogu da postignu sve. Slavica Mazlak Bešlic doduše i radi transparentne stvari, uz pomoć Mreže nezavisnih aktivista Srbije i nekih od Udruženja, pokretač je mnogih akcija, podnosilac velikog broja prijava, pisac peticija.
Nažalost, specifično za zemlju Srbiju, naročito u grupama obespravljenih, diskriminisanih na svakom koraku, nema sloge ni među nama. Vlada iznenađujuće jaka sujeta i sukob ličnosti, a svi izgleda zaboravljaju da to pogađa samo one zbog kojih smo tu – Životinje!
Kako poboljšati uslove u azilima?
Ne možemo još uvek pomišljati na savremene modele malih prihvatilišta, ali bi mogli poboljšati uslove vec postojećih, čak i da zanemarimo saradnju i solidarnost koji bi zapravo trebali biti prvi preduslov. Azili ne bi trebali biti „Društva“ od jednog člana, vec bi vlasnici trebali da se bave onim što su izabrali da rade, što znači isključivo životinjama u azilu, finansijama i nabavkama, a drugi članovi ( koje ce učlaniti) bi na sebe preuzeli deo obaveza. Azilima nedostaju:
1. Animatori koji bi animirali decu da volontiraju u azilu, jednostavno se družeći sa psima, kao i druge posetioce azila na rad u azilu.
2. Volonteri za rad u azilu koji bi pored pomoći u samom radu, brinuli o psima, družili se sa njima, poklanjali im pažnju i mazili ih, ono što tim mukicama najviše nedostaje
3. Aktivisti1. koji bi radili na udomljavanju životinja, volonteri koji bi stajali na stalnim štandovima
3.2. Oni koji bi radili na marketingu i prikupljanju priloga
4. Studenti veterine i tehničari koji bi besplatno pružali svoje usluge i ujedno imali očiglednu nastavu.
Sloboda za životinje „Animal liberation front“ jedna od najagresivnijih organizacija poznata po svom radikalizmu i akcijama spašavanja koje su često na ivici zakona.
-ARC (Animal Rescue Centar)
Naša NVO (pogledaj pod „Društva za zaštitu životinja“) koja deluje par godina unazad, pod okriljem gospođe Ketrin Lauder supruge kanadskog ambasadora koja je u mnogome olakšala rad ovim mladim devojkama. Arc uglavnom radi na udomljavanju životinja koje su raspoređene po domovima volontera, kao i u rezidenciji kanadskog ambasadora. Od ove godine šire aktivnosti, imaju svoj štand na kojem udomljavaju pse i mačke u Knez Mihajlovoj ulici, u saradnji sa Pet centrom na Novom Beogradu organizuju štandove ispred ove veleprodavnice,a i izložbu za mešance koja je ranije bila organizovana pod okriljem Orke.
-ARKA
Društvo za zaštitu i dobrobit životinja iz Novog Sada jedno od najstarijih u Srbiji , a od 2004. godine osnovana i ARKA BiH sa sedištem u Brčkom. Predsednica Društva Branka Paško, do skoro je PR bila Jelena Tinska. Društvo na Fruškoj Gori pod svojim okriljem ima rehabilitacioni centar za medvede jedini tog tipa u Srbiji u koji se smeštaju medvedi oduzeti od Roma, kao i povređeni medvedi iz divljine, dok u Brčkom ima azil za pse sa kapacitetom od 200 pasa, kao i Info centar pri azilu, čiji je rad trenutno pod kontrolom vlasti Opštinskih Brčko distrikta zbog nepravilnosti u radu, sumnje da je 300.000 km maraka koliko je utrošeno u rad azila, zapravo potrošeno u privatne svrhe.Nažalost, ove sumnje potvrđuje i komisija ( inspekcija) koja je pronašla mrtve pse, uginule od gladi i bačene u kontejnere pored azila!? Gospođa Branka se do sada nije oglasila povodom tužbi, jedino je najavila protivtužbu. Veoma aktivno u prošlosti, u Vojvodini važi za „jedino udruženje“, bar jedino afirmisano, a zaslugom ARKE i ličnim angažovanjem Branke Paško 1979.g. privremeno je zatvorena kafilerija u Ovči, no kasnije društvo prestaje sa većim aktivnostima u Srbiji, orijentiše se na BiH.
-Azil
Sklonište, utočište, prihvatilište za pse i mačke. U Srbiji ima tek nekoliko registrovanih azila za pse i to uglavnom u privatnom vlasništvu, društvenih skoro da i nema, a u Beogradu je pre par meseci postavljen kamen temeljac za izgradnju prvog gradskog azila na SO Čukarica. Azil bi trebao da bude prihvatni , protochni centar za životinje nad kojima bi bila izvršena trijaža, nakon koje bi išle na udomljenje ili bi bile vraćene na prvobitno stanište dok bi samo stare i iznemogle životinje ostajale u azilu. Kod nas se kafilerije pogrešno nazivaju „azilima“ i mnogi ljudi ne znaju da kada pozovu dežurni telefon i prijave povređenog psa taj pas ne ide na lečenje vec pravo u smrt. Isti je slučaj i sa štencima. Za razliku od ovih privatni azili kod nas građeni su ( uglavnom) bez plana i projekta- na mah! Retki su potpuno legalni registrovani azili, a za većinu važi sledeće:
1. Imaju veci broj životinja nego što su predviđeni kapaciteti
2. Protok životinja je ravan nuli, tj životinje se ne udomljavaju
3. Nema nikakvog plana ni kriterijuma po kojima se primaju životinje
4. Retko se i prime nove, uglavnom su to životinje koje su od otvaranja azila tu
5. Teško pronalaze radnu snagu za azil
6. Nema volontera koji bi pomagali oko životinja ili animirali ljude na pomoć azilu.
7. Nema donacija ili tek po neka pojedinačna, uglavnom se izdržavaju iz sopstvenih izvora
8. Životinje su neobeležene , postoji reprodukcija unutar azila
9. Haraju zarazne bolesti kao što su štenećak i mačija kuga
Tek u nekolicini registrovanih azila situacija je malo bolja od gore opisanog, ali drugih i boljih nemamo,a puno je onih koji bi svoju savest da operu smeštanjem životinje u azil i zaboravom!
Registrovani azili (nepotpun spisak) :
– Azil Društva za zaštitu životinja Niš – Jelena Kostić
– Azil „Prijatelj“ Društva „Epar“- Slavice Mazak Bešlić
– Azil „ARKA“ Banoštar , Fruška Gora- Branka Paško „ARKA“
– Azil „Oaza“ Avala – Srećko Radojčić
– Azil „Riska“ Beograd – Zlata Korijenić-„Help Animals“
– Azil „Ðurđevo“ – Monike Brukner u Ðurđevu, Vojvodina
– Azil u Budisavi – Zorica Damjanović – ispred „Inicijative E17“
– Azil „Srećko“ u Negotinu- Slađana Radojčić- „Srecko“
Neki od neregistrovanih azila kojih je daleko veći broj:
– Azil „Respecta“ Društva „Firby“ u Surčhinu – Elena Lenard
– Azil „baka Kaće“ u Ovči po pokroviteljstvom „S.O.S. Animals“ Gorana i Kristine Paskaljević
– Azil „Zoovita“ u Batajnici- Dejan Nikolić Maraton
– Azil na Avali- Rada „Inicijativa E17“
– Azil za mačke „Zenka“- Ljubica Landeka
– Azil u Novoj Pazovi „Kasper“- Pera Ðorđevic
– Azil za mačke „Felix“- Novi Sad Danica M.
primedbe autora:
Situacija u azilima je takva da ih vode osobe registrovane kao „Društva“ i otuda deo haosa u ovoj oblasti aktivizma kod nas i to su „Društva“ sastavljena najčešćce od jednog chlana. Registrovani azili i pored donacija koje dobijaju ipak imaju problem novca, a ovi ostali tek sastavljaju kraj sa krajem sem nekih koji se finansiraju vlastitim sredstvima.Treba izuzeti „Risku“ Zlate Korijenić koja pored svojih sredstava ima stalne donacije od „Zeptera“- Madlen Zepter idr ( ne smem ih „otkrivati“ jer je to najveća tajna), Kao i „Epar“ koji je pod pokroviteljstvom OIPE te ima donacije od Italijana. Svi su oni taoci svojih životinja. Ima i tu onih sa potencijalom kao što su gospoðe Zlata i Slavica koje mnogo pišu, imaju kontakte sa inostranstvom, znaju da rade ono što rade i poznaju materiju, ali ni one ne mogu da postignu sve. Slavica Mazlak Bešlic doduše i radi transparentne stvari, uz pomoć Mreže nezavisnih aktivista Srbije i nekih od Udruženja, pokretač je mnogih akcija, podnosilac velikog broja prijava, pisac peticija.
Nažalost, specifično za zemlju Srbiju, naročito u grupama obespravljenih, diskriminisanih na svakom koraku, nema sloge ni među nama. Vlada iznenađujuće jaka sujeta i sukob ličnosti, a svi izgleda zaboravljaju da to pogađa samo one zbog kojih smo tu – Životinje!
Kako poboljšati uslove u azilima?
Ne možemo još uvek pomišljati na savremene modele malih prihvatilišta, ali bi mogli poboljšati uslove vec postojećih, čak i da zanemarimo saradnju i solidarnost koji bi zapravo trebali biti prvi preduslov. Azili ne bi trebali biti „Društva“ od jednog člana, vec bi vlasnici trebali da se bave onim što su izabrali da rade, što znači isključivo životinjama u azilu, finansijama i nabavkama, a drugi članovi ( koje ce učlaniti) bi na sebe preuzeli deo obaveza. Azilima nedostaju:
1. Animatori koji bi animirali decu da volontiraju u azilu, jednostavno se družeći sa psima, kao i druge posetioce azila na rad u azilu.
2. Volonteri za rad u azilu koji bi pored pomoći u samom radu, brinuli o psima, družili se sa njima, poklanjali im pažnju i mazili ih, ono što tim mukicama najviše nedostaje
3. Aktivisti1. koji bi radili na udomljavanju životinja, volonteri koji bi stajali na stalnim štandovima
3.2. Oni koji bi radili na marketingu i prikupljanju priloga
4. Studenti veterine i tehničari koji bi besplatno pružali svoje usluge i ujedno imali očiglednu nastavu.
Abandonedsouls's Weblog 